Povratak kući s posla i redovna gužva u gradskom prevozu. Koliko god je teško doći autobusom na posao, još teže je vratiti se. Najgore je na linijama sa malim solo autobusima, koji se napune kao konzerve sardina. Nekada tako i “mirišu”. Solo autobusi su pogodni za slušanje tuđih razgovora iz svakog dela vozila, kada nemaš muziku ili nešto za čitanje. Primetio sam da ljudi mnogo više pričaju kada se vraćaju kući, nego kad idu na posao. Verovatno jer se ujutru još nisu dovoljno rasanili, pa su većina ćutolozi. Наставите са читањем Razgovori u gradskom autobusu
Архиве ознака: beograd
Kako sam godinu dana prijateljima čestitao rođendane fotografijama
Krajem 2014. godine postavio sam sebi jedan zanimljiv i lep izazov. Odlučio sam da tokom cele 2015. godine svim prijateljima na Fejsbuku čestitam rođendan na poseban način – jedinstvenim foto-čestitkama.
Pošto volim da fotografišem kada god imam vremena, došao sam na ideju da te fotografije ne ostanu samo zapisane u nekom folderu na hard disku ili cloudu, već da postanu deo lepog projekta. Наставите са читањем Kako sam godinu dana prijateljima čestitao rođendane fotografijama
Biciklistička patrola do resničkog jezera Pariguz
Mnogo se priča o razvoju domaćeg turizma, a ove godine je pokrenuta i akcija #MojaSrbija koja motiviše građane da leto provedu u Srbiji. Tako će svoj novac trošiti u zemlji i pomoći razvoj države, a za uzvrat će možda dobiti vaučer kao zahvalnicu i nadoknadu troškova.
To bi bilo super, jer u Srbiji zaista imamo prelepa mesta za obilaske, o nekima smo pisali u kampanji #PlaninskePrice, u kojoj sam pričao o prelepom Kopaoniku. Nažalost, mnogim drugim mestima nedostaju infrastruktura i dodatni sadržaji. O njihovom razvoju se samo govori, a ništa ne preduzima. Tako se još prošle godine pojavila priča o razvoju resničkog jezera Pariguz u beogradskoj opštini Rakovica. Do tada nisam imao pojma da tako nešto postoji, a posebno pod takvim smešnim imenom. Političari su najavljivali da bi ono bilo konkurencija Adi Ciganliji.
Pošto redovno vozim bicikl po Adi Ciganliji, odlučio sam da vidim kako izgleda Pariguz i da li ima ikakvog potencijala. Pogledao sam mapu i video da je vrlo jednostavno doći do jezera, pa sam sa ruksakom na leđima seo na bajs i uputio se ka Resniku. Nisam Mirko Alvirović, ali mogu da napravim svoju patrolu. Sledi put do jezera i zapažanja o tom „turističkom raju“. Наставите са читањем Biciklistička patrola do resničkog jezera Pariguz
O Prvom maju, izletnicima i đubretu
Svake godine isti prizor za 1. maj. Izletnici zauzmu pozicije u šumama i parkovima, donesu hranu, piće, ćumur, pale vatru, i tu ostanu dan ili dva. Ali iza sebe ostave gomilu đubreta. To ne mora sme tako!
Dok u drugim zemljama radnici obeležavaju 1. maj kao „Međunarodni dan rada“ na ulicama, tražeći više prava i veće zarade, kod nas se većina opredeljuje za odlazak u prirodu. Samo mali broj radnika i predstavnika neorganizovanih sindikata se okupi na gradskim ulicama i trgovima. Ove godine su i građani okupljeni oko Levog samita Srbije šetali gradom.
Međutim, iako je kriza, plate i penzije su smanjene, a nezaposlenost ogromna (prema izveštaju MMF-a, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se očekuje rast stope nezaposlenosti u 2015.), većina naših građana troši svoju crkavicu na „proslavu“ 1. maja. Наставите са читањем O Prvom maju, izletnicima i đubretu
Priča o psu u autobusu 1. januara
Morao sam da napišem ovaj tekst o psu u autobusu, jer se njegova fotografija, koju sam napravio, viralno širila uz dodavanje puno netačnih detalja.
Poslednja informacija (08.01.): Imam lepu vest! Pas iz autobusa, Lina, je konačno pronađena i sada je kod vlasnika! Ona je prava pustolovka, jer je raznim autobusima proputovala pola grada. Sa Banovog brda je otišla do Rakovice, pa do Petlovog brda, a odatle do Zelenog venca i na kraju do Bežanijske kose, gde ju je videla i zadržala jedna devojka, javivši vlasnicima na broj koji sam ranije ovde objavio. Vlasnici se zahvaljuju svima koji su ih obaveštavali o njenom putešestviju. 🙂
Hvala vam što ste delili ovu priču, jer je zbog vas ona objavljena u većini elektronskih medija.
Primenite savete sa kraja teksta, ako želite da pomognete životinjama.
Kao i svakog prvog januara, otišao sam do Požeške ulice na Banovom brdu, gde se održava manifestacija „Ulica otvorenog srca“. Iako je bilo vrlo hladno, okupilo se dosta ljudi, pa su cupkali uz muziku, šetali se, pili kuvano vino i čajeve, deca su se igrala na trambolini…
Kad sam obišao celu ulicu i napravio nekoliko fotografija, otišao sam na autobusku stanicu i sačekao bus 49. Bilo je mesta i seo sam u zadnji deo autobusa. Pogled mi se odmah zaustavio na tužnom, promrzlom psu u prednjem delu vozila. Mislim da je pas ušao za nekim tražeći sklonište od petardi i velike hladnoće (bilo je 12 stepeni ispod nule). Stajao je naslonjen na šipku, sa spuštenim repom, zanoseći se prilikom skretanja i kočenja. Наставите са читањем Priča o psu u autobusu 1. januara
Doživljaji sa vađenja nove lične karte – u sedam činova
Pre pet godina država Srbija je uvela nove lične karte sa čipom, a neki od nas su odmah iskoristili priliku da promene stare papirne karte za nove plastične. Ja sam istovremeno uzeo i novi pasoš. Međutim, prva serija ličnih karti je imala rok trajanja od samo pet godina, što je vrh države kasno zaključio da je kratko, te je ubrzo odlučeno da se krene sa izdavanjem nove serije koja će trajati deset godina. Nažalost, kada su doneli tu odluku, već sam svoju kartu nosio u novčaniku. Pet godina je brzo prošlo i pa sam nedavno, sasvim slučajno video da mi je ostalo još nedelju dana do isteka važnosti dokumenta.
Srećom, imam kartu sa čipom pa ne moram da vadim dodatna dokumenta koja se uvek traže, a potpuno su besmislena u umreženom sistemu – izvod iz matične knjige i državljanstvo. Ti papiri se nalaze u čipu, te mi je jedino bilo potrebno da uplatim takse za izradu dokumenta. Slede moji pokušaji da dođem na red za ponovno izdavanje dokumenta:
Prvi čin – Petak. „Upoznavanje“
Otišao sam u policijsku stanicu na Čukarici da saznam šta je potrebno za dobijanje nove lične karte, jer na sajtu nije baš sve tačno, a retko kada su ažurni podaci. U toj buvari ne postoji nikakav info pult na kojem možete saznati dodatne informacije. Postoji samo oglasna tabla sa zakačenim papirima sa uputstvima. To sam fotografisao, a od ljudi koji su čekali u dva reda sam saznao da nema zakazivanja ni uzimanja brojeva, već se samo stane u red.
Inače, pre pet godina je organizacija bila mnogo bolja. Jeste da je trebalo doći rano ujutru, i to baš rano, čak pre 6 sati, da bi se stalo u red za uzimanje broja, ali ste mogli da uzmete broj za popodne, npr. posle 17 časova, i da slobodno dođete na svoj red posle posla.
Drugi čin – Subota. „Odmeravanje“
Pošto sam u petak saznao da MUP radi i subotom od 7:30 do 15:30, hteo sam da u subotu poranim i zauzmem mesto na vreme.
Наставите са читањем Doživljaji sa vađenja nove lične karte – u sedam činova
GSP Beograd pre 40 godina i sada
Pošto RTS ne proizvodi dovoljno novog programa, prinuđeni su da emituju stare snimke u emisiji „Trezor“. To i nije tako loše, jer uvek ima kvalitetnog sadržaja starog 30, 40 i više godina. Zanimljivo je pogledati emisije starije od vas i uporediti sa sadašnjom situacijom.
Danas sam pogledao snimak emisije iz 1974. godine o Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd. Pre tačno 40 godina GSB je imao 7400 zaposlenih i više od 800 vozila na preko 80 linija. Trenutno GSP ima 5900 zaposlenih i preko 1200 vozila na više od 130 linija, piše na njihovom sajtu. U broj zaposlenih te 1974. godine su ulazili i kondukteri, ali ne znam kakva je današnja situacija. Deo emisije je bio posvećen edukaciji zaposlenih. Za posao konduktera su se najviše interesovali neobrazovani i oni koji nisu mogli da se zaposle sa postojećim obrazovanjem. U GSP-ovoj školi su dobijali potrebno znanje da obavljaju posao konduktera i vozača autobusa i taksija. Žene su komentarisale da je posao kontrolora dobar posao, jer se radi sa ljudima, a da je teško raditi u noćnoj smeni. Ali važno je da je plata redovna, da ne kasni nekoliko dana.
Bilo je interesantno čuti komentare kontrolora i vozača, jer je skoro poklapaju sa sadašnjim stanjem u javnom prevozu. Naime, oni su navodili da ima putnika koji se ne ponašaju lepo, da pljuju, bacaju đubre, semenke i kore od banane po vozilu, a ne u namenske korpe za otpatke, gađaju autobuse, kradu šrafove… Da li vam je sve ovo poznato? Наставите са читањем GSP Beograd pre 40 godina i sada
Kritika i predlozi za bolje funkcionisanje BusPlus sistema
BusPlus sistem u Beogradu postoji nešto duže od 2 godine, a još izaziva buru različitih, uglavnom negativnih komentara. Od početka kontroverzan zbog tendera, podele profita od naplate i angažovanja kontrolora, sada se najavljuje da će grad Beograd preuzeti vlasništvo nad celim sistemom. Smatram da je elektronski sistem svakako mnogo bolji od starog, analognog načina plaćanja vožnje, i da je vrlo korisna informacija o udaljenosti vozila, koju možemo da dobijemo preko mobilnih telefona. Međutim, iako se radi o elektronskom sistemu, on ima puno mana. Izneću neke od njih i dati svoje predloge za poboljšanje.
Nepersonalizovana papirna BusPlus kartica
1. Nepersonalizovana papirna karta
Papirna nepersonalizovana karta je uvedena za one koji se retko kada voze javnim prevozom i za turiste. Kartica se plaća 40 dinara, može da traje najviše tri meseca i ima ograničenje uplate. Na početku je mogla da se dopuni sa najviše 600 dinara, što je bilo dovoljno za 10 vožnji, kada je cena karte bila 60 dinara. Onda je cena promenjena na 72 dinara, a limit pomeren na 720. Od prvog januara 2014. godine cena karte je povećana za 1 dinar i iznosi 73 dinara, ali je limit od 720 ostao. To nije dovoljno za 10 vožnji, a uvek će ostati određeni iznos novca na kartici koji ne može biti iskorišćen i povučen, tj. ostaje BusPlusu. Možda 5, 15 ili 30 dinara nije mnogo, ali kada se saberu svi ti zarobljeni dinari – bude poprilično novca.
Ako neko dođe u Beograd na par dana, 10 vožnji mu neće biti dovoljno, posebno ako nije upoznat sa linijama gradskog saobraćaja. To znači da će morati ponovo da kupi karticu i uplati novac. Potrebno je povećati limit uplate na bar 15 vožnji i omogućiti transfer preostalog novca na drugu novu karticu. Postoji i nepersonalizovana plastična kartica, koja služi kao i ova, ali nema ograničenja uplate, a traje tri godine (ili je trajna, na sajtu stoje obe opcije) i plaća se 250 dinara, što nekome ko kratko ostaje u Beogradu ili retko kada se vozi, nije potrebno. Наставите са читањем Kritika i predlozi za bolje funkcionisanje BusPlus sistema