BusPlus sistem u Beogradu postoji nešto duže od 2 godine, a još izaziva buru različitih, uglavnom negativnih komentara. Od početka kontroverzan zbog tendera, podele profita od naplate i angažovanja kontrolora, sada se najavljuje da će grad Beograd preuzeti vlasništvo nad celim sistemom. Smatram da je elektronski sistem svakako mnogo bolji od starog, analognog načina plaćanja vožnje, i da je vrlo korisna informacija o udaljenosti vozila, koju možemo da dobijemo preko mobilnih telefona. Međutim, iako se radi o elektronskom sistemu, on ima puno mana. Izneću neke od njih i dati svoje predloge za poboljšanje.

Nepersonalizovana papirna BusPlus kartica

1. Nepersonalizovana papirna karta

Papirna nepersonalizovana karta je uvedena za one koji se retko kada voze javnim prevozom i za turiste. Kartica se plaća 40 dinara, može da traje najviše tri meseca i ima ograničenje uplate. Na početku je mogla da se dopuni sa najviše 600 dinara, što je bilo dovoljno za 10 vožnji, kada je cena karte bila 60 dinara. Onda je cena promenjena na 72 dinara, a limit pomeren na 720. Od prvog januara 2014. godine cena karte je povećana za 1 dinar i iznosi 73 dinara, ali je limit od 720 ostao. To nije dovoljno za 10 vožnji, a uvek će ostati određeni iznos novca na kartici koji ne može biti iskorišćen i povučen, tj. ostaje BusPlusu. Možda 5, 15 ili 30 dinara nije mnogo, ali kada se saberu svi ti zarobljeni dinari – bude poprilično novca.

Ako neko dođe u Beograd na par dana, 10 vožnji mu neće biti dovoljno, posebno ako nije upoznat sa linijama gradskog saobraćaja. To znači da će morati ponovo da kupi karticu i uplati novac. Potrebno je povećati limit uplate na bar 15 vožnji i omogućiti transfer preostalog novca na drugu novu karticu. Postoji i nepersonalizovana plastična kartica, koja služi kao i ova, ali nema ograničenja uplate, a traje tri godine (ili je trajna, na sajtu stoje obe opcije) i plaća se 250 dinara, što nekome ko kratko ostaje u Beogradu ili retko kada se vozi, nije potrebno.

2. Mesečna pretplata

U starom integrisanom tarifnom sistemu (ITS) postojale su mesečne karte za prevoz koje su bile od papira i važile su za navedeni mesec. Međutim, sada kada imamo elektronski sistem, mi smo i dalje ograničeni mesecom. Ukoliko mesečnu kartu kupim npr. 10. u mesecu, ona će mi trajati samo do kraja tog meseca, iako sam platio za mesec dana. Pošto elektronski sistem ne štampa markice onda je moguće urediti da sistem beleži dan uplate mesečne karte i da ona traje narednih 30 dana. Tako građani neće biti oštećeni.

3. Vremenska karta

Karta sa kojom se možete voziti na nekoliko linija za određeno vreme je relativno skoro uvedena. Za iznos od 101 dinar putnik ima 75 minuta vožnje, pa čak i više ukoliko u vozilo uđe npr. u 70. minutu od prvog čekiranja nepersonalizovane karte. Tada može da se vozi do poslednje stanice na toj liniji. Ono što mi se ne sviđa kod ove karte je rok od 75 minuta, koji nije dovoljan za prevoz sa jednog na drugi deo grada. Uz neredovne polaske i česte gužve u saobraćaju tih 75 minuta brzo prođu, a tako propadne i vaša karta. Bilo bi dobro povećati vremensko trajanje na 90 ili 100 minuta. U Berlinu, ogromnom gradu sa savršenim javnim prevozom, svaka standardna karta traje 2 sata sa mogućnošću promene linija.

4. Ostale karte – dnevna, nedeljna, grupna

Iako su druge vrste karata najavljivane, one nisu uvedene. Postoji potreba za dnevnim, nedeljnim i grupnim kartama, kao i za kartama za kraće vožnje. Opet primer iz Berlina: Tamo postoji grupna karta koja važi za najviše 5 osoba i važi ceo dan. Takođe, postoje karte za kraće vožnje, do 7 stajališta, i one su skoro upola jeftinije od standardne karte.

5. Provera iznosa na kartici

Bilo bi vrlo praktično kada bi se u operativni sistem čitača kartica u vozilima uvela opcija provere stanja na kartici, a u koju bi se ulazilo jednostavnim odabirom na ekranu, kao što se bira grupna ili vremenska karta. Pored provere iznosa, ovo bi bilo vrlo korisno za utvrđivanje datuma do kojeg papirna karta važi, jer sigurno neću zapamtiti datum kupovine, ako ga nisam zapisao.

Na sajtu grada je objavljeno da Beograd želi da postane stopostotni vlasnik Busplus sistema, da promeni ime, smanji subvencije i da zaposli još kontrolora. Ako promene ime (tipujem na ITS Beograd), to znači da ćemo morati da menjamo kartice u nekom unapred određenom roku, npr. 3 meseca, a to sigurno neće biti besplatna zamena. Smanjenje subvencija znači da uskoro možemo očekivati povećanje cene prevoza. Najavili su da će zadržati postojeći elektronski sistem, ali da će uvesti neke novine, pa se nadam da će se moji predlozi realizovati.