BusPlus sistem u Beogradu postoji nešto duže od 2 godine, a još izaziva buru različitih, uglavnom negativnih komentara. Od početka kontroverzan zbog tendera, podele profita od naplate i angažovanja kontrolora, sada se najavljuje da će grad Beograd preuzeti vlasništvo nad celim sistemom. Smatram da je elektronski sistem svakako mnogo bolji od starog, analognog načina plaćanja vožnje, i da je vrlo korisna informacija o udaljenosti vozila, koju možemo da dobijemo preko mobilnih telefona. Međutim, iako se radi o elektronskom sistemu, on ima puno mana. Izneću neke od njih i dati svoje predloge za poboljšanje.
1. Nepersonalizovana papirna karta
Papirna nepersonalizovana karta je uvedena za one koji se retko kada voze javnim prevozom i za turiste. Kartica se plaća 40 dinara, može da traje najviše tri meseca i ima ograničenje uplate. Na početku je mogla da se dopuni sa najviše 600 dinara, što je bilo dovoljno za 10 vožnji, kada je cena karte bila 60 dinara. Onda je cena promenjena na 72 dinara, a limit pomeren na 720. Od prvog januara 2014. godine cena karte je povećana za 1 dinar i iznosi 73 dinara, ali je limit od 720 ostao. To nije dovoljno za 10 vožnji, a uvek će ostati određeni iznos novca na kartici koji ne može biti iskorišćen i povučen, tj. ostaje BusPlusu. Možda 5, 15 ili 30 dinara nije mnogo, ali kada se saberu svi ti zarobljeni dinari – bude poprilično novca.
Ako neko dođe u Beograd na par dana, 10 vožnji mu neće biti dovoljno, posebno ako nije upoznat sa linijama gradskog saobraćaja. To znači da će morati ponovo da kupi karticu i uplati novac. Potrebno je povećati limit uplate na bar 15 vožnji i omogućiti transfer preostalog novca na drugu novu karticu. Postoji i nepersonalizovana plastična kartica, koja služi kao i ova, ali nema ograničenja uplate, a traje tri godine (ili je trajna, na sajtu stoje obe opcije) i plaća se 250 dinara, što nekome ko kratko ostaje u Beogradu ili retko kada se vozi, nije potrebno. Наставите са читањем Kritika i predlozi za bolje funkcionisanje BusPlus sistema