Biciklistička patrola do resničkog jezera Pariguz

Mnogo se priča o razvoju domaćeg turizma, a ove godine je pokrenuta i akcija #MojaSrbija koja motiviše građane da leto provedu u Srbiji. Tako će svoj novac trošiti u zemlji i pomoći razvoj države, a za uzvrat će možda dobiti vaučer kao zahvalnicu i nadoknadu troškova.

To bi bilo super, jer u Srbiji zaista imamo prelepa mesta za obilaske, o nekima smo pisali u kampanji #PlaninskePrice, u kojoj sam pričao o prelepom Kopaoniku. Nažalost, mnogim drugim mestima nedostaju infrastruktura i dodatni sadržaji. O njihovom razvoju se samo govori, a ništa ne preduzima. Tako se još prošle godine pojavila priča o razvoju resničkog jezera Pariguz u beogradskoj opštini Rakovica. Do tada nisam imao pojma da tako nešto postoji, a posebno pod takvim smešnim imenom. Političari su najavljivali da bi ono bilo konkurencija Adi Ciganliji.

Pošto redovno vozim bicikl po Adi Ciganliji, odlučio sam da vidim kako izgleda Pariguz i da li ima ikakvog potencijala. Pogledao sam mapu i video da je vrlo jednostavno doći do jezera, pa sam sa ruksakom na leđima seo na bajs i uputio se ka Resniku. Nisam Mirko Alvirović, ali mogu da napravim svoju patrolu. Sledi put do jezera i zapažanja o tom „turističkom raju“. Наставите са читањем Biciklistička patrola do resničkog jezera Pariguz

Utisci o novim HBO serijama „Igrači“ i „Na ivici“

Odmah po završetku sezona „Igre prestola“ i „Silicijumske doline“, na njihove pozicije stižu nove serije. To su dve potpuno nove, „Igrači“ i „Na ivici“ i druga sezona izuzetne serije „Pravi detektiv“. HBO je na vrlo zanimljiv način odlučio da predstavi dve nove serije pravim zaljubljenicima – pretpremijerom u bioskopu.

Nikad nisam gledao serije na velikom platnu, ali znam da je HBO to prvi put uradio sa petom sezonom Igre prestola. Mogu vam reći da je izuzetan osećaj gledati kvalitetan TV format na bioskopskom platnu.

Na ivici

Prvo smo gledali „Na ivici“ (The Brink) sa Džekom Blekom, Timom Robinsom i Pablom Šrajberom u glavnim ulogama. Radnja se bazira na međunarodnoj politici sa akcentom na Ameriku i njihove odluke o svetskom miru. Radi se o crnoj komediji u kojoj je Aleks Talbot (Džek Blek) nižerangirani američki diplomata Наставите са читањем Utisci o novim HBO serijama „Igrači“ i „Na ivici“

O Prvom maju, izletnicima i đubretu

Svake godine isti prizor za 1. maj. Izletnici zauzmu pozicije u šumama i parkovima, donesu hranu, piće, ćumur, pale vatru, i tu ostanu dan ili dva. Ali iza sebe ostave gomilu đubreta. To ne mora sme tako!

Dok u drugim zemljama radnici obeležavaju 1. maj kao „Međunarodni dan rada“ na ulicama, tražeći više prava i veće zarade, kod nas se većina opredeljuje za odlazak u prirodu. Samo mali broj radnika i predstavnika neorganizovanih sindikata se okupi na gradskim ulicama i trgovima. Ove godine su i građani okupljeni oko Levog samita Srbije šetali gradom.

Međutim, iako je kriza, plate i penzije su smanjene, a nezaposlenost ogromna (prema izveštaju MMF-a, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se očekuje rast stope nezaposlenosti u 2015.), većina naših građana troši svoju crkavicu na „proslavu“ 1. maja. Наставите са читањем O Prvom maju, izletnicima i đubretu

Ugrožavate li svoju bezbednost deljenjem lokacije na Twitteru?

Sve društvene mreže imaju opciju da podelite lokaciju uz vašu objavu. Mnogima to nije dovoljno pa se čekiraju na Swarmu (ranije Foursquare) i sličnim servisima.

Otkrivanje pozicije na društvenim mrežama je mamac za lopove, kojima je dovoljno da vas prate onlajn nekoliko dana da bi napravili obrazac vašeg kretanja. Njihove sledeće korake ne moram da navodim. Ovaj tekst ću posvetiti geolokaciji na Twitteru.

Kada instalirate Twitter aplikaciju na telefon/tablet i ulogujete se, TW vas pita da li želite da uključite deljenje lokacije. Pretpostavljam da mnogi ne obraćaju pažnju na ovom koraku i prihvate ponudu, te im posle uz svaki tvit izlazi i lokacija. Наставите са читањем Ugrožavate li svoju bezbednost deljenjem lokacije na Twitteru?

Roman i film „Hipnotizer“ – švedski mračni triler

Iznenadim se kada pročitam knjigu stranog autora koja drži pažnju od početka do kraja i koja je dobro prevedena. To je upravo slučaj sa romanom „Hipnotizer“ švedskog bračnog para Aleksandra i Aleksandre Andoril, koji se kriju iza pseudonima Lars Kepler. Hipnotizer je njihov prvi njihov zajednički triler, a do sada su ih napisali pet, u serijalu o policijskom inspektoru Joni Lini.

Kratko ću vas uvesti u radnju, ne otkrivajući nijedan važan detalj, ali bolje nego što možete pročitati na poleđini knjige. U Stokholmu se dogodilo trostruko ubistvo, a jedini preživeli je dečak čija je porodica monstruozno ubijena pred njim. Dečak je i sam teško povređen i nalazi se u stanju šoka i ne može da pruži nikakvu informaciju o tom događaju. Inspektor Jona Lina, poznat kao vrlo uporan i tvrdoglav čovek, preuzima slučaj i traži pomoć doktora Erika Marija Barka, koji je stručnjak za hipnozu, ali se njome ne bavi već deset godina. Naime, morao je prekine istraživanje delovanja hipnoze na lečenje psihijatrijskih bolesnika zbog određenih negativnih posledica koje su se javile. Međutim, Erik ipak prihvata Jonin poziv i pomoću hipnoze otkriva užasne stvari, i tako pokreće čitav niz zastrašujućih događaja, u šta biva uvučena i njegova porodica.  Наставите са читањем Roman i film „Hipnotizer“ – švedski mračni triler

#Dostojanstvo je ljudsko pravo

Lako je napisati srećnu priču, ali nije jednostavno napisati priču o tužnom događaju. Nije lako ni onom ko je piše, a ni onima koji je čitaju, posebno kada se radi o odlasku dragih osoba posle teških bolesti. U glavi se ponovo prolazi kroz teške periode, ali onda ti bude lakše, jer si te trenutke podelio sa drugima, koji su imali ista ili slična iskustva.

Saznanje da je neko oboleo od neizlečive bolesti je užasno. Udari te kao pesnica profesionalnog boksera. U početku negiraš postojanje bolesti, ali kada rezultati pokažu suprotno, moraš da staneš uspravno, da prihvatiš realnost i svom snagom pomogneš dragoj osobi da se oseća dostojanstveno, iako su joj dani odbrojani.

Prošlog meseca je moja baka-strina izgubila borbu sa leukemijom. Kad kažem borbu, zaista tako mislim. Baka je ranije imala problema sa srcem, a kada je na pregledu otkriveno da boluje od leukemije, odmah je prihvatila hemoterapiju kao pravi borac. Наставите са читањем #Dostojanstvo je ljudsko pravo

#PlaninskePrice: Priroda vas čeka na planini

Šta na planini može da radi neko ko ne skija, kao ja? Mnogo toga! Duge šetnje, otkrivanje novih ili manje poznatih staza, potoka, izvora, pronalaženje raznih biljaka i životinja i šumskog voća, a uz stalno fotografisanje. Tu je i vožnja bicikla.

Od domaćih planina, najviše puta sam bio na Kopaoniku i sebi sam dao zadatak da se bar jednom spustim biciklom sa vrha, uz korišćenje akcione kamere. Biće izazovno.

Oni koji me poznaju znaju da sam ljubitelj prirode i da je često fotografišem, a po slikama iz Košutnjaka sa postao prepoznatljiv. Svi u familiji volimo prirodu i ona nam uzvraća.

Jednom prilikom sam sa tatom išao na Pančićev vrh i na samom početku šetnje, čim smo se malo udaljili od hotela, pridružio nam se jedan lokalni crni pas. Pomazili smo ga, a onda je on krenuo ispred nas ka vrhu, kao pravi vodič. U jednom trenutku se staza račvala, pas je skrenuo desno u šumu, a mi smo nastavili pravo. Posle desetak metara se ispostavilo da naša staza i nije baš dobra, jer je teren bio vrlo vlažan, skoro močvaran, pa smo se vratili do račvanja, gde nas je pas čekao. On je dobro znao put, pa smo ga od tada sledili. Наставите са читањем #PlaninskePrice: Priroda vas čeka na planini

Priča o psu u autobusu 1. januara

Morao sam da napišem ovaj tekst o psu u autobusu, jer se njegova fotografija, koju sam napravio, viralno širila uz dodavanje puno netačnih detalja.

Poslednja informacija (08.01.): Imam lepu vest! Pas iz autobusa, Lina, je konačno pronađena i sada je kod vlasnika! Ona je prava pustolovka, jer je raznim autobusima proputovala pola grada. Sa Banovog brda je otišla do Rakovice, pa do Petlovog brda, a odatle do Zelenog venca i na kraju do Bežanijske kose, gde ju je videla i zadržala jedna devojka, javivši vlasnicima na broj koji sam ranije ovde objavio. Vlasnici se zahvaljuju svima koji su ih obaveštavali o njenom putešestviju. :)

Hvala vam što ste delili ovu priču, jer je zbog vas ona objavljena u većini elektronskih medija.

Primenite savete sa kraja teksta, ako želite da pomognete životinjama.

Kao i svakog prvog januara, otišao sam do Požeške ulice na Banovom brdu, gde se održava manifestacija „Ulica otvorenog srca“. Iako je bilo vrlo hladno, okupilo se dosta ljudi, pa su cupkali uz muziku, šetali se, pili kuvano vino i čajeve, deca su se igrala na trambolini…

Kad sam obišao celu ulicu i napravio nekoliko fotografija, otišao sam na autobusku stanicu i sačekao bus 49. Bilo je mesta i seo sam u zadnji deo autobusa. Pogled mi se odmah zaustavio na tužnom, promrzlom psu u prednjem delu vozila. Mislim da je pas ušao za nekim tražeći sklonište od petardi i velike hladnoće (bilo je 12 stepeni ispod nule). Stajao je naslonjen na šipku, sa spuštenim repom, zanoseći se prilikom skretanja i kočenja. Наставите са читањем Priča o psu u autobusu 1. januara

Razmišljanja, priče, fotografije