Jesen samuraja sam gledao dva puta. Zašto? Jer sam prvi put napravio grešku. Otišao sam u bioskop nervozan i sa nekim negativnim stavom prema filmu. Pre toga sam pogledao jedan trejler i to što sam tada video mi se nije dopalo.

Najveća greška je da odete da gledate film sa predubeđenjem i negativnim stavom. Sve ćete videti loše, a u stvari ništa nećete videti. Sa te prve projekcije sam otišao, naravno, sa lošim utiskom, a kako drugačije kad sam bio mrgud.

Narednih dana sam razmišljao o filmu i video neke inserte koji su mi se svideli, a izgledalo mi je kao da sam te scene potpuno propustio. Zato sam odlučio da fimu dam drugu priliku i još jednom ga pogledam.

Već sam znao radnju, pa sam pažnju usmerio da glumu, muziku, detalje… Prišao sam filmu sa pozitivnim stavom i kao rezultat se javio i veoma pozitivan utisak. Pa da počnem…

Radnja

Glavni lik je Vladica, vrhunski karatista, koji zbog svoje strasti ka provodu i alkoholu jedne večeri završi u krevetu sa lokalnom konobaricom sa kojom podeli džoint. Sledećeg dana, mamuran odlazi na savezno takmičenje u karateu, gde naravno pobeđuje, jer mu niko nije ravan. Međutim, na novouvedenom doping testu se pokaže da je koristio kanabis i biva diskvalifikovan. Tu kreće njegov pad, pa ga otac Miloje (otac kao tata, ne pop), takođe karatista, uzima pod svoje i vodi ga u zavičaj, Bečej, da zajedno podučavaju klince karateu. Vladica mora da se vrati na pravi put, put samuraja.

U svom zavičaju Vladica mora da nađe neki izvor prihoda, ali pošto je život posvetio karateu, ništa drugo ne zna da radi. Nesrećnim okolnostima dolazi u kontakt sa policajcem, Stanojem, koji ima noćni klub, pa počinje da radi kao obezbeđenje. Kako je tu pokazao svoje neverovatne borilačke veštine, Stanoje ga uvodi u opasne, ali isplative borbe u oktagonu…

Dolaskom u Bečej, upoznaje i mladu mamu, Snežanu, čiji sin Vukašin uči karate. Između Vladice i Snežane se odmah uspostavlja hemija. Mali Vukašin obožava Vladicu, pa ga ovaj sprema za takmičenje u Obrenovcu…

Toliko mogu da vam kažem o radnji, a da ne spojlujem previše, jer ovo, a i više od ovoga, možete videti u brojnim trejlerima.

Dimitrije Vojnov je napisao zanimljiv scenario, spojivši borilački film i romantičnu komediju. Više je borilački film nego komedija, ali ćete se svakako dobro nasmejati.

Zanimljivost broj 1: Petar Strugar se u velikom broju scena pojavljuje sa cigaretom, iako je nepušač i one mu smetaju, jer je astmatičar.

Glumci, scenario, režija

Moram reći da Petra Strugara ranije nisam smatrao za nekog velikog glumca. Njegovi izleti u voditeljske vode su samo pogoršale taj utisak, a ni u javnim nastupima se nije proslavio. Međutim, dosta je radio na sebi i zaista je vrlo napredovao.

Glumački je odlično obavio posao. Lik Vladice je savršeno izneo, a za film se pripremao čak godinu i osam meseci. Zanimljivo je da se pre ovog filma nikada nije bavio karateom. Sve što budete videli u filmu je naučio od nule. Svaka čast!

Nikola Kojo (Miloje) je standardno dobar. On je takav da koju god ulogu dobije, on će je bez problema i maestralno izneti.

Sergej Trifunović (Stanoje) je već postao klasika. Njegove uloge liče jedna na drugu, jer on i ne glumi, on je svaka ta uloga. Nekima to smeta, meni ne.

Andrija Milošević (Janko) ima manju ulogu u filmu, ali je zato urnebesan. I sam za sebe kaže da ne mora ništa da priča, ljudi se smeju čim ga vide.

Hristina Popović (Snežana) ima ulogu mlade mame i stvarno je odlično igra. Ozbiljna glumica i ozbiljna uloga.

Petar Novićević (Vukašin) je najveće iznenađenje filma. Presladak je, a glumi kao veliki glumac. Nadam se da će nastaviti da glumi, jer ima talenta.

Zanimljivost broj 2: Hristina Popović i Petar Strugar su zajedno u ovom filmu, ali su i novi par u novim epizodama serije Nemoj da zvocaš, kao Slađa i Milo. Raniji par u seriji, Nina i Boki, su se odselili na Ibicu.

Režiju potpisuje Danilo Bećković, koji je radio i film “Mali Budo” i seriju “Andrija i Anđelka”. U ovom filmu najbolje su borbene scene. Ne znam da li je u nekom domaćem filmu ovako dobro snimljena tuča. Scene sparinga u školi karatea, tuče u klubu, borbe u oktagonu, pa u specijalno uređenim prostorima su vrhunske. Neki delovi su toliko napeti, da vam postane neprijatno.

Postoji par scena koje mi se nisu dopale, a to su vožnje u kolima. Vozi se po magistrali ili autoputu, a bandere prolaze u “mimohodu”, kao da voze 20-30 na sat, što se vidi i po odsjaju na staklima. U jednoj sceni voze se Miloje i Snežana, kadar je sa šoferke, krupan, preko celog platna, razgovor uz mrdanje koje pokušava da predstavi vožnju. Potpuno odskače od svega ostalog u filmu.

Još jedna zamerka je previše reklama. Plasiranje robe je u našim filmovima i serijama postalo neophodno, jer je to jedini način da se sakupi novac za snimanje, ali sve to može suptilnije, da ne bude u prvom planu. Ali šta da radimo kad smo beda… Ti sponzori su zaslužni za postojanje filma.

Muzika

U filmu se čuju obrade starih hitova. Iako je radnja filma u sadašnjosti, muzika vas vraća u osamdesete i devedesete. Za muzičke obrade starih hitova je zaslužan Marko Kon. Izdvojio bih dve obrade koje su mi se najviše dopale: Troje i Nešto protiv bolova [FB link]. Pitao sam kada će izaći soundtrack, Marko kaže da čekaju zbog autorskih prava, ali se nada da će biti uskoro.

Zanimljivost broj 3: Film je do momenta objavljivanja ovog teksta odgledalo više od 150.000 ljudi u Srbiji i okolnim zemljama. Sad je film imao uspešnu premijeru u Beču.

Zaključak ili TL;DR

Film Jesen samuraja je zabavan, ne presmešan, borilački film/romantična komedija sa odličnom muzikom. Pokazuje kako se Vladica vraća na svoj samurajski put, posle diskvalifikacije i pada. Jedan od načina njegovog povratka na pravi put je da malog Vukašina spremi za prvo takmičenje. Pored vraćanja časti, on osvaja Snežanino srce… Nikada ne treba odustajati, već uvek ići do kraja.

Pogledajte film dok je još u bioskopima, jer sad stižu novi domaći filmovi na repertoare. Ovaj film sam odgledao dva puta u bioskopu, a sigurno ću ga gledati i kad bude stigao na male ekrane.

*Izvor fotografije: Tviter profil @Jesen_samuraja