Volim naučnu fantastiku, i u knjigama i u filmovima. Nedavno sam kupio tri SF knjige i kad sam ih doneo kući, tata me je pitao „Da nisi malo mator za naučnu fantastiku?„. Naravno da nisam i niko nije! Upravo je i tata primer, jer baš kada je postavio to pitanje, gledao je neki bajkoviti film o Deda Mrazu, a inače ne propušta Harija Potera i slične filmove fantastike.
Nikada nisi mator za naučnu fantastiku. Čak većina SF knjiga i filmova uopšte nije za klince, jer im je radnja teška za razumevanje u mlađem uzrastu.
Iznenadim se kada pročitam knjigu stranog autora koja drži pažnju od početka do kraja i koja je dobro prevedena. To je upravo slučaj sa romanom „Hipnotizer“ švedskog bračnog para Aleksandra i Aleksandre Andoril, koji se kriju iza pseudonima Lars Kepler. Hipnotizer je njihov prvi njihov zajednički triler, a do sada su ih napisali pet, u serijalu o policijskom inspektoru Joni Lini.
Kratko ću vas uvesti u radnju, ne otkrivajući nijedan važan detalj, ali bolje nego što možete pročitati na poleđini knjige. U Stokholmu se dogodilo trostruko ubistvo, a jedini preživeli je dečak čija je porodica monstruozno ubijena pred njim. Dečak je i sam teško povređen i nalazi se u stanju šoka i ne može da pruži nikakvu informaciju o tom događaju. Inspektor Jona Lina, poznat kao vrlo uporan i tvrdoglav čovek, preuzima slučaj i traži pomoć doktora Erika Marija Barka, koji je stručnjak za hipnozu, ali se njome ne bavi već deset godina. Naime, morao je prekine istraživanje delovanja hipnoze na lečenje psihijatrijskih bolesnika zbog određenih negativnih posledica koje su se javile. Međutim, Erik ipak prihvata Jonin poziv i pomoću hipnoze otkriva užasne stvari, i tako pokreće čitav niz zastrašujućih događaja, u šta biva uvučena i njegova porodica. Наставите са читањем Roman i film „Hipnotizer“ – švedski mračni triler→
Završena 2013. godina je za industriju zabave bila vrlo plodna. Pogledao sam dosta novih filmova i serija, otkrio puno novih bendova i izvođača, pročitao sam i izvestan broj knjiga, ali mnogo toga i nisam stigao da pogledam/preslušam/pročitam. Predstaviću ono što me je najviše oduševilo u 2013. godini.
Film
Najbolji film koji sam pogledao u 2013. godini je bio Tarantinova „Đangova osveta„. Priča prati Šulca, lovca na ucenjene glave u SAD koji kupuje, tj. oslobađa jednog roba, Đanga, a koji može da mu pomogne u pronalaženju ljudi sa poternice. Đango postaje lovac na glave da bi oslobodio svoju ženu koju drži robovlasnik…
Ponekad uzmem da čitam knjigu koja je vrlo popularna, misleći da će mi se dopasti, ali se ubrzo razočaram i onda razmišljam da je odložim na policu. Trenutno je to slučaj sa knjigom „Pod kupolom“ Stivena Kinga, koju sam želeo da pročitam posle odgledane prve sezone istoimene serije, kojom sam bio vrlo zadovoljan. Ipak ću je pročitati da bih posle napisao kritiku oba dela. Ali čitam je sa mukom.
Prošle nedelje završen je još jedan Beogradski sajam knjiga. Nekoliko godina nisam posećivao Sajam, jer sam knjige kupovao u knjižarama gde imam članske karte, pa sam tokom cele godine koristio popuste. Još uvek kupujem klasične knjige i nisam prešao na elektronske, mada razmišljam da uzmem Kindle. Na kompjuteru ne mogu da čitam romane, a na telefonu sam pokušao, ali mi to jednostavno nije praktično.
I ove godine bih propustio Sajam knjiga da nisam dobio poziv od EU info centra da učestvujem u jednom vrlo zanimljivom projektu. Od ponedeljka do subote, na štandu EU info centra su se okupljali tviteraši i blogeri koji su svojim tvitovima sa oznakom #euprica nastavljali priču koju je započeo pravi pisac. Moj termin je bio utorak sa Nikolom Jovanovićem, Jovanom Panić, Anom Veličković, Marijom Radić i Ivanom Ponjavić, a nastavljali smo priču „Kod kuće u Evropi“ koju je započeo pisac Srđan Tešin. Наставите са читањем Beogradski sajam knjiga i tviteraši→
