Volim naučnu fantastiku, i u knjigama i u filmovima. Nedavno sam kupio tri SF knjige i kad sam ih doneo kući, tata me je pitao „Da nisi malo mator za naučnu fantastiku?„. Naravno da nisam i niko nije! Upravo je i tata primer, jer baš kada je postavio to pitanje, gledao je neki bajkoviti film o Deda Mrazu, a inače ne propušta Harija Potera i slične filmove fantastike.

Nikada nisi mator za naučnu fantastiku. Čak većina SF knjiga i filmova uopšte nije za klince, jer im je radnja teška za razumevanje u mlađem uzrastu.

Fantastika je savršena za sanjarenje. Dok čitaš knjigu, putuješ kroz izmišljene svetove, zamišljaš razna stvorenja i tehnološke izume… Ali to što SF pisci stvore nije samo san, jer se često dešavalo da se posle nekoliko godina ili decenija njihove zamisli ostvare.

Naučna fantastika je predvidela mnoge izume

Na primer, Artur Klark je više puta bio ispred vremena i predvideo je neke revolucionarne izume. U knjizi „Rajski vodoskoci“ stvorio je liftove koji saobraćaju od ekvatora do orbite, o čemu se danas dosta razmišlja u cilju smanjenja troškova prevoza ljudi i robe do svemira. U romanu za rad tih liftova se koriste sateliti koji su stalno na jednoj istoj poziciji, geostacionarnoj orbiti. Te satelite je Klark prvi put definisao 1945. godine, a kasnije su komunikacioni sateliti stvarno napravljeni i danas bez njih ne možemo da funkcionišemo. Geostacionarna orbita se često zove i Klarkovom orbitom.

U drugoj knjizi „Susret sa Ramom“ zamislio je letelicu Ramu, u obliku cilindra dužine 50 kilometara koja se okreće oko svoje ose i stvara gravitaciju. Potpuno realna zamisao, koja će morati da sačeka još dosta vremena za realizaciju, jer trenutno nemamo mogućnosti za njeno stvaranje. Potrebno je izgraditi je u svemiru, gde će se pronaći sirovine. Možda u blizini neke planete ili njenog satelita u Sunčevom sistemu.

Posle mnogo godina od nastanka ove knjige, skoro identičnu letelicu smo mogli da vidimo u izvanrednom SF filmu Međuzvezdani (Interstellar). U tom filmu, na samom kraju, ljudi žive u jednoj sličnoj letelici, Kuperovoj stanici, koja rotiranjem stvara gravitaciju. Ljudi u njoj normalno hodaju po unutrašnjim zidovima cilindra, a kad pogledaju uvis, tamo gde bi trebalo da bude nebo, nalazi se suprotna strana cilindra sa zgradama i ljudima.

Naučnofantastični romani i filmovi su predvideli i holograme. Sećate se hologramske poruke princeze Leje u legendarnim Ratovima zvezda (Star Wars)? 2012 godine smo mogli da gledamo nastup repera Tupaka Šakura (2Pac) iako on nije živ od 1996. godine.

U Zvezdanim stazama (Star Trek) su koristili komunikatore, koji neodoljivo liče na mobilne telefone. Koristili su i neku vrstu tablet uređaja, mnogo godina pre njihovog nastanka. Tu smo mogli da vidimo i upotrebu univerzalnog prevodioca, uređaja koji služi za trenutno prevođenje bilo kojeg jezika. Sada imamo aplikacije koje nam služe za prevođenje sa nama nepoznatih jezika, audio i vizuelno.

O knjigama koje sam uzeo na Kupindu

Ima puno sličnih primera vizionarskih ideja u SF romanima i filmovima, ali da se vratim na tri knjige iz prvog pasusa. Knjige sam kupio na Kupindu, gde se mogu naći knjige iz raznih oblasti, ali ono što je zanimljivo je pronaći očuvana stara izdanja, a po dosta nižim cenama od novih izdanja u knjižarama. Ove tri knjige sam zajedno platio manje nego što bih platio jednu novu.

Uzeo sam „Odiseju u svemiru 2001“ već spomenutog Artura Klarka, odštampanu daleke 1975. godine, u prevodu Zorana Živkovića. Volim način kojim je Klark pisao, njegovu izmišljenu budućnost, lep stil pripovedanja, a Živković se dokazao kao izvrstan prevodilac, koji je kasnije i sam počeo da piše knjige.

Imam skoro sve Zoranove knjige, koje mnogi svrstavaju u naučnu fantastiku, mada je to više fantazija, odn. fikcija. On je trenutno naš najprevođeniji pisac i daleko je popularniji u svetu nego u domovini. To je donekle i razumljivo, jer su naši ljudi više okrenuti klasičnim delima, koja se odnose na prošlost i tradiciju, mada u poslednje vreme, nažalost, vidimo i zaokret ka knjigama laganih tema i još lakših pisaca. SF knjige u Srbiji zauzimaju mali deo tržišta, što ne znači da u budućnosti neće porasti. Verujem da hoće, jer ipak dosta ljudi voli SF žanr filmova i serija.

Druga knjiga je „Bogovi lično“ Isaka Asimova, izdanje iz 1987. godine. Zanimljiva priča o postojanju paralelnog univerzuma sa kojim menjamo materiju i energiju, što dovodi do nestanka svih energetskih i ekoloških problema na Zemlji. Međutim, takva razmena energije može dovesti do eksplozije Sunca…

Do sada nisam čitao ništa od Asimova, što mi je krivo, pa sam zato, kao test, odlučio da uzmem ovu knjigu koja nije deo neke veće kolekcije. Počeo sam da je čitam i ono što mogu da kažem na početku je da se dosta oslanja na nauku. Možda ću napisati kraći komentar o njoj, kada je budem pročitao.

I treća knjiga je zbirka „Najbolje svetske SF priče 1984“ čiji je urednik bio, ponovo, Zoran Živković. Kratke priče imaju svoju čar. Ova zbirka sadrži 14 priča uglednih svetskih pisaca, među kojima su i Frenk Herbert (poznat po serijalu „Peščana planeta“ odnosno „Dina“), Džordž R. R. Martin (poznat po serijalu „Pesma leda i vatre“ po kojem je nastala ultra popularna TV serija „Igra prestola“) i Artur Klark (dosta više o njemu 🙂 ).

Naučna fantastika u Politikinom zabavniku

Većina nas, koji smo odrasli uz Politikin zabavnik, zna za kratke SF priče koje su svakog petka izlazile u ovom listu.

Dugo nisam kupovao Zabavnik, kao ni druge štampane nedeljnike i novine, pa ne znam da li još uvek postoji ova rubrika. Bila bi šteta da mladi nemaju priliku da pročitaju kratke SF priče na par strana, koje bi ih zainteresovale za čitanje ozbiljnijih SF romana, a i koje bi ih podstakle na razmišljanje i sanjarenje. Tako će razviti svoju kreativnost, a bez nje nema napretka ni u jednoj oblasti.

Naučna fantastika podstiče na razmišljanje o drugim planetama, sistemima, galaksijama, paralelnim svetovima, civilizacijama, bićima i oblicima života u svemiru i u dubinama okeana i neistraženim oblastima planete, tehnološkim mogućnostima… Svašta može nastati od takvog razmišljanja.

Zbog čega vi volite naučnu fantastiku? Napišite u komentaru ili na Fejsbuk stranici bloga.