Srbiju najviše obilazimo za vreme osnovne škole u sklopu rekreativnih nastava i ekskurzija. To je odličan način da se u ranim godinama upoznaju njene lepote i bogata istorija. Nema školske ekskurzije a da se ne poseti bar jedan manastir. Oni su čuvari naše kulture, tradicije i vekovnog postojanja na ovim prostorima. Jedan od tih čuvara tradicije je i manastir Manasija.
Prvi put sam posetio Manasiju upravo sa školom, međutim kao pripadnik generacija pre pametnih telefona i digitalnih fotoaparata, nemam nijednu fotografiju sa tog izleta, već samo ono što sam zapamtio. Prizor koji mi je ostao urezan u sećanju su velike zidine koje štite manastir. Jasno ih se sećam kako se pojavljuju i postaju sve veće dok se autobusom približavamo odredištu.
Nedavno je na TV-u bila SAT-ova patrola do ovog manastira i ona me je ponovo vratila u duboko uskladištene slike u sećanju. Vratio sam se u dvorište manastira i u samu crkvu, i kao kroz maglu do priče o njegovom nastanku.
Nekoliko dana posle toga sam dobio poziv da posetim baš Manasiju, jer se obelažava 600 godina od njene izgradnje, kao i na svečano otvaranje viteškog turnira, uz probu jedne nove aplikacije za pametne telefone. Srećan što se program posete uklapa sa slobodnim vremenom, prihvatio sam poziv.
Mi tviteraši i blogeri smo se okupili ispred Skupštine i kao školarci autobusom smo krenuli na ekskurziju. Iako odrasli ljudi, putovanje autobusom se ne razlikuje previše od putovanja iz đačkih dana – najzanimljivije je u zadnjem delu busa.
600 godina manastira Manasija
Brzo smo stigli do Manasije i ponovo su mi se iz sećanja vratile slike manastira i ogromnih zidina. Pri izlasku iz autobusa smo dobili akreditacije, koje su nam omogućile pristup svim delovima manifestacije, zajedno sa predsednikom, ministrima, diplomatskim korom…
U dvorištu manastira su bile postavljene table sa slikama, koje ste mogli da snimite koristeći za tu priliku specijalno napravljenu aplikaciju „Manasija 2015“ i da na pametnom telefonu saznate najznačajnije informacije o određenoj lokaciji. Nju je kreirala agencija Homepage na tehnološkoj platformi DunavNet-a uz sponzorstvo kompanije Huawei. Aplikacija predstavlja digitalnog vodiča, tako da sami određujete šta ćete i kada pogledati. To je nešto što ćemo sigurno videti u narednom periodu kao ponudu većine kulturnih lokaliteta, za domaće i strane turiste.
Jedna od specifičnosti te aplikacije je i opcija „augmented reality„, odn. koncept proširene stvarnosti. Postojala je jedna slika koja je otvarala dodatke za fotografisanje. Na ekranu telefona ste mogli da izaberete specijalni AR dodatak i da se fotografišete kako držite srednjovekovni mač ili buzdovan. Veoma zanimljiva ideja.
Dok smo bili u dvorištu manastira, sa razglasa se čulo crkveno pojanje, što je upotpunilo doživljaj srednjeg veka. U crkvi je normalno bila potpuna tišina. Bez obzira da li ste vernik ili ne, u toj tišini gledajući u stare freske, osetite mir u sebi. Spoljni svet kao da ne postoji, i imate osećaj kao da ste ulaskom u crkvu prošli kroz vremenski procep i vratili se 6 vekova u prošlost.
U desnom uglu crkve se nalazi grobnica despota Stefana Lazarevića, koji je bio ktitor manastira. Zanimljivost koju sam pronašao u aplikaciji je da su arheološkim istraživanjem i DNK analizama utvrdili da se tu zaista nalaze despotovi zemni ostaci.
Despot Stefan je pre 600 godina sagradio manastir Manasiju, koji je posvećen Svetoj Trojici. U to vreme despot je morao da se koristi diplomatijom kako bi sačuvao Srbiju od velikih sila. On je bio vitez i član unutrašnjeg kruga viteza Zmaja, koga je osnovala ugarska kruna.
Otvaranje viteškog turnira
Zbog te viteške prošlosti, ove godine je po prvi put organizovan viteški turnir, koji je okupio vitezove iz 12 zemalja. Naravno, današnji vitezovi su sportisti, koji se takmiče na ovakvim turnirima širom sveta i osvajaju bodove, kao što to rade npr. teniseri. Razlika je što oni u svojim mečevima, tj. borbama koriste mačeve, buzdovane, sekire, i obučeni su u oklope. I oni se stvarno bore. Mačevi udaraju u oklope, sevaju varnice, lete upaljene baklje… Pravi srednjovekovni spektakl.
Mi smo prisustvovali svečanom otvaranju, gde su svi učesnici pokazali samo mali deo svojih viteških umeća, a naredna dva dana su se održavala takmičenja. Nažalost, nismo mogli da ostanemo i da gledamo njihove borbe, ali sam siguran da je bilo fantastično.
Kada smo išli ka tribinama, prešli smo preko terena za borbu prekrivenog peskom. Uz muziku, reflektore i veliki broj posetilaca, samo sam čekao da se odnekud oglasi Kalisi i da borbe počnu. Da, veliki sam ljubitelj serije „Igra prestola“. Zanimljivost je da neki od učesnika ovog turnira igraju u masovnim scenama borbe u toj seriji. Ko zna bolje od njih da se mačuje?
Posle vitezova na scenu su stupili predstavnici „Ljubičevskih konjičkih igara“ sa svojim veštinama borbe na konjima. Gađali su mete strelama, kopljima, sekli lubenice u galopu… Na kraju su nastupili majstori borilačkih veština iz manastira Šaolin. Mislim da su se svi u publici trznuli svaki put kada se drvena motka polomila o ruku, nogu, leđa i glavu neverovatno izdržljivog Kineza.
Nadam se da će ovakvih i sličnih događaja biti što više u narednom periodu, jer su izuzetno važni za razvoj domaćeg turizma. Pored mnogobrojnih „ijada“ (slaninijada, kobasicijada, kupusijada…) vreme je da iskoristimo bogato istorijsko nasleđe i turistima ponudimo atraktivne programe.
Potencijal aplikacija proširene stvarnosti
Pametni telefoni sa internet paketima donose velike promene u svim sferama života i poslovanja. Jedna od oblasti koja će se dosta promeniti je turizam. Svaki značajniji turistički lokalitet i kulturni događaj bi trebalo da ima svoju aplikaciju koja će posetiocima, na više jezika, pružiti odgovore, služiti kao vodič, za zabavu… Neophodno je da na tim lokacijama bude dostupan besplatni internet pristup, kako bi svi mogli da preuzmu aplikaciju i iskoriste sve njene mogućnosti.
Video sam komentare da ovakve aplikacije nisu potrebne, jer mnogi ne koriste pametne telefone ili se ne snalaze u njihovoj upotrebi. Naravno uvek postoji određen broj ljudi koji nisu spremni na promene. Oni mogu da obilaze turističke lokacije kao do sada, a aplikacije za telefone su tu kao dodatak, tj. proširenje sadašnje ponude.
Očekujem da npr. Kalemegdan ima posebnu aplikaciju koja će nas voditi po tvrđavi, informisati nas o istorijskim zanimljivostima, mestima koje moramo posetiti… Proširenom stvarnošću ćemo moći da, usmeravanjem kamere na telefonu, gledamo izgled tvrđave i okoline od pre nekoliko vekova, da se fotografišemo sa starim beogradskim vladarima i istorijskim ličnostima, pravimo video snimke, i da sve to delimo sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Potencijali su ogromni.
Interesuje me, kada bi za neku turističku lokaciju postojala aplikacija, da li biste je koristili?
Slažem se u potpunosti – zašto istorijski turizam izostaviti iz prostačke konzumerizacije…. Ionako ljudi vole da turaju svoje glave kroz one rupe od kartona pa se slikaju spreda kao Supermen ili gorila. Tako i pomoću AR možemo npr. da svojom lobanjom upotpunimo kolekciju Ćele-kule. Ili da doturamo upaljač Sinđeliću da zapali džebanu. I obavezno na štandu da prodajemo selfistikove, to je sad in. Ironiju na stranu, ako je motiv za ovakve predloge zarada – nemam ništa protiv, klijenta uvek treba skratiti za lovu, a da se on lepo oseća. Ali tvrdnja da je AR doprinos nekakvoj kulturnoj „naobrazbi“ je isto toliko smislena koliko i da Akropolj treba srušiti i sagraditi novi i lepši. Konzumerizam je OK sve dok smo iskreni da kažemo da nas zanimaju pare. Za kulturu nam je od aplikacija dovoljan i interaktivni vodič, to je ionako samo tehnička inovacija u odnosu na one slušalice po muzejima.
Kao što sam napisao, aplikacija je kao digitalni vodič, ona tu da pruži informacije. Ne mora svako da traži i plaća usluge vodiča, već samo da preuzme aplikaciju. Sve ostale opcije su tu kao dodatak, a ko neće da ih koristi, ne mora. To je izbor. Mislim da su dodatne opcije zanimljiv način da se mladima skrene pažnja na kulturu, pa će valjda nešto i zapamtiti.
Video sam primere nekih aplikacija koje na fenomenalne načine prenose priču nekog mesta ili znamenitosti. Bolje od bilo kog vodiča. Tako interaktivno i zabavno. Mislim da ono što se kod nas još uvek nije „odomaćilo“ jeste potencijal pričanja iste priče na nove načine. U ovom slučaju putem tehnologije.
Tako je. Nove tehnologije omogućavaju da se priče ispričaju na sasvim novi način, kako klasični vodiči ne mogu da urade. To ne znači da su vodiči nepotrebni, kako su neki pomislili. Nove tehnologije pružaju da posetioci dobiju sve informacije koje ih tada interesuju, zanimljivosti koje do tada nisu znali, kao i da npr. zavire u slojeve istorije, pogledaju kako su nastajala poznata umetnička dela, vide kako se gradila određena građevina… Velike su mogućnosti, a na kreatorima je da osmisle šta će i na koji način približiti posetiocima.