Ponekad uzmem da čitam knjigu koja je vrlo popularna, misleći da će mi se dopasti, ali se ubrzo razočaram i onda razmišljam da je odložim na policu. Trenutno je to slučaj sa knjigom „Pod kupolom“ Stivena Kinga, koju sam želeo da pročitam posle odgledane prve sezone istoimene serije, kojom sam bio vrlo zadovoljan. Ipak ću je pročitati da bih posle napisao kritiku oba dela. Ali čitam je sa mukom.

Nekad je knjiga loša, a nekad si nepripremljen

Ranije mi se to dogodilo sa famoznim Basarom i knjigom „Srce zemlje“. To je bila prva njegova knjiga koju sam uzeo da čitam, a do tada nisam čitao ni autorove kolumne i nisam bio naviknut na njegov stil pisanja. Posle pročitanih 70-ak strana, odložio sam knjigu za neki drugi put. Knjiga je sa obeleživačem stajala na polici sigurno godinu dana dok je ponovo nisam uzeo u ruke, ali tada pripremljen svakodnevnim čitanjem Basarine kolumne u Danasu. Tada sam već bio „basarijanac“ i obožavao sam njegov stil pisanja. Knjigu sam brzo pročitao, a posle sam pročitao nekoliko njegovih dela, koje preporučujem. Jednom prilikom sam u tramvaju čitao Basarin roman, kada mi se obratila žena koja je sedela pored mene i upitala za mišljenje o knjizi. Hvalio sam Basaru, kao da me je platio, naredne 3 stanice, jer sam tada morao da izađem. Bio je to lep razgovor u tramvaju, jer se retko kada u javnom prevozu čuje priča o knjigama. Moja sagovornica je odlučila da kupi jednu njegovu knjigu, ali jedino ne znam da li se i njoj svideo taj stil pisanja.

Dobra strana loše knjige

Siguran sam da u slučaju knjige „Pod kupolom“ neću promeniti mišljenje da je to užasno loše napisana knjiga. Dobra stvar koja će izaći kada pročitam tih 780 strana je da ću napisati objedinjenu recenziju knjige i serije. King bez pogovora ima dobre ideje, ali odvratno piše. Videćete u tom članku, koji ću valjda uskoro napisati, čim završim mučenje sa knjigom.