Pošto RTS ne proizvodi dovoljno novog programa, prinuđeni su da emituju stare snimke u emisiji „Trezor“. To i nije tako loše, jer uvek ima kvalitetnog sadržaja starog 30, 40 i više godina. Zanimljivo je pogledati emisije starije od vas i uporediti sa sadašnjom situacijom.
Danas sam pogledao snimak emisije iz 1974. godine o Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd. Pre tačno 40 godina GSB je imao 7400 zaposlenih i više od 800 vozila na preko 80 linija. Trenutno GSP ima 5900 zaposlenih i preko 1200 vozila na više od 130 linija, piše na njihovom sajtu. U broj zaposlenih te 1974. godine su ulazili i kondukteri, ali ne znam kakva je današnja situacija. Deo emisije je bio posvećen edukaciji zaposlenih. Za posao konduktera su se najviše interesovali neobrazovani i oni koji nisu mogli da se zaposle sa postojećim obrazovanjem. U GSP-ovoj školi su dobijali potrebno znanje da obavljaju posao konduktera i vozača autobusa i taksija. Žene su komentarisale da je posao kontrolora dobar posao, jer se radi sa ljudima, a da je teško raditi u noćnoj smeni. Ali važno je da je plata redovna, da ne kasni nekoliko dana.
Bilo je interesantno čuti komentare kontrolora i vozača, jer je skoro poklapaju sa sadašnjim stanjem u javnom prevozu. Naime, oni su navodili da ima putnika koji se ne ponašaju lepo, da pljuju, bacaju đubre, semenke i kore od banane po vozilu, a ne u namenske korpe za otpatke, gađaju autobuse, kradu šrafove… Da li vam je sve ovo poznato?
Otpravnik vozila je apelovao na sugrađane da kondukterima prijave putnike bez kupljene karte i da se prema vozilima grada ophode kao da su njihova, jer to i jesu.
Putnici su se žalili na termine polazaka, jer se često dešavalo da vozila idu jedno za drugim i da je u jednom gužva, a da je drugo prazno. Za problem uskih grla, gde se prave gužve, jedan sugrađanin je rekao da će se rešiti kada saobraćaj ode pod zemlju, misleći na izgradnju metroa, koja eto ni 40 godina kasnije nije ni započeta.
Uvek volim da pogledam snimke starog Beograda sa ulicama koje nisu zagušene automobilima. Tada je bilo znatno manje vozila i ona su uglavnom bila domaće proizvodnje, Fiće i Tristaći. Na ulicama nije bilo bilborda, bez kojih je sada teško zamisliti Beograd.
Posle 40 godina od snimanja te emisije gradski saobraćaj se nije mnogo promenio. Jeste da imamo Busplus sistem, o kojem sam nedavno pisao, ali broj vozila i linija se nije mnogo povećao u odnosu na broj korisnika i razvoj opština na periferiji. Imamo novi most preko Ade Ciganlije, koji još uvek nije dovoljno iskorišćen za nove autobuske linije. Jedno je sigurno, danas imamo više bahatih putnika koji ne prezaju da fizički napadaju vozače, kontrolore i putnike. Da li će se nešto promeniti za deset godina?