Napomena: Ovaj tekst je nastao kao žvrljotina pre nekoliko dana kada sam bio vrlo nervozan i ljut i poslužio mi je kao ventil za oslobađanje od nakupljene negativne energije. Mislim da je taj metod dobar i preporučujem ga, jer negativnost ne smete da čuvate u sebi. Više puta sam na taj način pisao i tada dobijem tamnu inspiraciju, a listovi papira se brzo pune rečima. Na primer, jedan takav tekst, „Ništavilo“ (pročitajte kasnije), sam objavio na starom blogu i on čeka nastavak, ali se za to još uvek nisu stekli uslovi. 

Pošto volim da uz tekst postavim i fotografiju, a kako nisam imao prigodnu sliku provalije i mraka, odlučio sam da postavim ovu napuštenu, propalu kuću koja se jednim delom uklapa u priču. Kuću sam fotografisao u šumi u Košutnjaku. Tekst koji sledi je samo prekucan i u integralnoj je verziji, bez promena.

Loše vesti stižu sa svih strana, ne možemo od njih pobeći, talasi su preveliki, sve će nas potopiti. Duhovi prošlosti su budni i ponovo jašu, crna je njihova boja, iako je ne želimo, biće i naša.

Kalendar kaže da je proleće blizu, ali mi ulazimo u zimu. Kao u Igri prestola glave se seku, glavešine pomeraju granice, životi im nisu važni, za njih su ljudi samo brojevi i ništa više. Srećni su oni koji dobiju čistu smrt.

Ljudi iz senke izlaze na svetlost, žele vlast, žele da budu prvi, da budu jedini. Kako će dotle stići i nije bitno.

Usta koja su zapušena su ista kao i ona koja neće ništa da kažu. Biraj stranu, da li si na crnoj ili crnoj, gde će ti biti lošije?

Tenzija je sve jača, iskre lete odasvud, svi čekaju prvi udarac, početak kraja. Atomi podrhtavaju, očekuju impuls sa crvenih dugmića, pretnje sa zapada i istoka i juga i severa, svet je poludeo, doziva apokalipsu.

Koračamo kroz maglu, ne vidimo put. Ovde se najbolje snalaze slepi, ali njih nema, već su na čelu prevaranti i lažovi. Njihova obećanja gode narodu, oni postaju hipnotisani i ne vide da im tuđe ruke izvlače sve iz torbi i džepova.

U borbenom kliču crna masa juri kroz maglu i ne zna da li će se sudariti sa crnim protivnicima ili će doći do litice i propasti u bezdan.

Vođe postaju novi bogovi, svi ih veličaju, obećavaju slobodu i život, a daju samo tamu i smrt. Jedini i Prvi su braća, gledaju se u ogledalu, imaju isti cilj, pokoriti sve. U svojoj borbi izgubili su ljude koje će da vode, možda je to i bolje. Kada oni nestanu, nestaće i mrak, sunce će ponovo sijati, ali ne za njih. Oni su imali svoju šansu.