Morao sam da napišem ovaj tekst o psu u autobusu, jer se njegova fotografija, koju sam napravio, viralno širila uz dodavanje puno netačnih detalja.
Poslednja informacija (08.01.): Imam lepu vest! Pas iz autobusa, Lina, je konačno pronađena i sada je kod vlasnika! Ona je prava pustolovka, jer je raznim autobusima proputovala pola grada. Sa Banovog brda je otišla do Rakovice, pa do Petlovog brda, a odatle do Zelenog venca i na kraju do Bežanijske kose, gde ju je videla i zadržala jedna devojka, javivši vlasnicima na broj koji sam ranije ovde objavio. Vlasnici se zahvaljuju svima koji su ih obaveštavali o njenom putešestviju. 🙂
Hvala vam što ste delili ovu priču, jer je zbog vas ona objavljena u većini elektronskih medija.
Primenite savete sa kraja teksta, ako želite da pomognete životinjama.
Kao i svakog prvog januara, otišao sam do Požeške ulice na Banovom brdu, gde se održava manifestacija „Ulica otvorenog srca“. Iako je bilo vrlo hladno, okupilo se dosta ljudi, pa su cupkali uz muziku, šetali se, pili kuvano vino i čajeve, deca su se igrala na trambolini…
Kad sam obišao celu ulicu i napravio nekoliko fotografija, otišao sam na autobusku stanicu i sačekao bus 49. Bilo je mesta i seo sam u zadnji deo autobusa. Pogled mi se odmah zaustavio na tužnom, promrzlom psu u prednjem delu vozila. Mislim da je pas ušao za nekim tražeći sklonište od petardi i velike hladnoće (bilo je 12 stepeni ispod nule). Stajao je naslonjen na šipku, sa spuštenim repom, zanoseći se prilikom skretanja i kočenja. Putnici su ulazili i izlazili i niko se nije bunio, sažaljivo komentarisali njegovu jadnu sudbinu. U retrovizoru sam video osmeh vozača, koji je veliki čovek jer nije izbacio psa iz vozila.
Posle par stanica, došao je na sredinu autobusa i seo, tada sam napravio fotografiju i postavio je na Instagram. Gledao je putnike svojim tužnim očima. Verovatno se nikad nije vozio u autobusu. Pas je kratko sedeo i onda ponovo ustao i krenuo ka zadnjem delu autobusa. Stao je pored mene, pa sam ga pomazio po glavi. Osetio je miris moja dva psa, a onda je legao pored i zaspao. Izašao sam na stanici kod Bolnice Dragiša Mišović, ostavivši jadnička da se dalje vozi.
Iznenađenje u povratku
U poseti bolnici sam ostao možda 20 minuta, te sam otišao na stanicu da se vratim na Banovo brdo. Iznenadio sam se kada sam ušao u isti autobus i video psa na istom mestu. Seo sam na sedište pored njega i vozio se do Ade Ciganlije, jer sam morao da fotografišem predivni zalazak sunca. Pas je mirno spavao i nastavio vožnju. Ne znam šta je bilo sa njim, koliko dugo se vozio, gde je izašao i gde se sada nalazi.
Širenje fotografije
Fotografiju bi videli uglavnom samo moji prijatelji, ali je Jelena Milošević u FB komentaru obavestila par ljudi i oni su dalje podelili fotografiju na svojim stranicama. Fotka je postala viralna. FB objava koja je naviše dovela do širenja fotke je sa stranice Nahrani psa. Međutim, kao u društvenoj igri „Kaladont“, svako je dodao neki novi detalj, pa sam na jednoj FB stranici video neverovatnu frankenštajn priču da je pas 49 dana proveo u autobusu i da se sve dogodilo u Pančevu, što je potpuno pogrešno.
Drago mi je da je fotografija poslužila da se podeli saosećanje sa psom i pozove na pomoć drugim životinjama na ulici, pa se nadam da će uticati na širu javnost. Žao mi je što me niko nije potpisao kao autora.
Pomozite uličnim životinjama!
Uličnim životinjama će pomagati isti oni dobri ljudi koji im do sada pomažu, a biće odlično ako se još neko priključi. Kad ne možemo da ih udomimo, možemo im malo pomoći.
Ukoliko vam je ostalo hrane od ručka, nemojte je bacati u đubre, već je odnesite lokalnom psu ili mački. Menjajte im vodu, jer se brzo zaledi. Ako vidite da psi spavaju na betonu u ulazu vaše zgrade, napravite im jednostavnu kartonsku kućicu i u nju stavite neke stare stvari da ih dodatno greju. Biće vam zahvalni.
Takođe, stari hleb bacajte pticama, jer sada nemaju šta da jedu. Ja ih hranim na prozorskom simsu. Dolaze vrapci, senice, kosovi, mali i veliki detlići… Uživanje je gledati ih.
Pomozite životinjama, biće bolje i njima i vama.
…kad bi više bilo ovakvih s dušom kao tvoja, moja i mnogih drugih koji vole četvoronožna bića i ptice koje nas okružiju – ne bi ni kuca a ni fotka što si ga fotkao imala sudbinu koju je imala….bedara su svi oni koji ništa ne razumeju….
Upravo poslednji deo teksta govori šta treba raditi. Imam dva psa, oba sam spasao sa ulice. Stariji ima 15 godina. Od kad znam za sebe imam snažnu vezu sa prirodom. Ali neki ljudi su izgubili ili namerno prekinuli tu vezu sa prirodom.
Ja imam tri…sve uzela sa ulice…:-) 🙂
Ovakve fotografije bude svest ponekad uspavanih ljudi. Eto, na osnovu ove tvoje mozda ovaj mali putnik pronadje dom. Mislim da vec ima ponuda 🙂
Video sam. Nadam se da će ga pronaći i da će nastaviti život u toplom domu 🙂
Mogu da zamislim akciju sve pse lutalice da zbrinemo u gradskom prevozu
Divno , svaka cast i autoru i vozacu !!!
Hvala u ime svih nas koji volimo životinje.
Ja nemam komentar. Svaki put kad procitam ili cujem za bilo koji plemenit podvig namenjen ovim nevinim bicima, ulepsa mi dan! u kraju gde zivim hranim ulicne i kuce i mace!!! posmatrajuci njihovu medjusobnu ljubav….., shvatila sam da ljudi treba da uce od zivotinja!!!!
Dirnula me ova priča, nadam se da će naći psa i da će ga srećno udomiti. Naša zgrada, na parkingu ima tri lepe kuce lutalice. Preko Društva za zaštitu životinja, sterilisali smo ih i čipovali. Hranimo ih, negujemo, namestili smo im, u pokrivenom delu, inprovizovane tople kućice, a kuce, Crna, Lokica i Žućka, vraćaju nam svojom ljubavlju i odanošću. Laju na druge kučiće koji dođu do parkinga, oglašavaju se i na nepoznata kola i ljude, a jednom su sprečili i krađu u prodavnici u prizemlju zgrade. Kada bi svaka zgrada u gradu prihvatila da hrani i pazi bar jednog psa lutalicu, problem ovih pasa, a i grada, bio bi rešen. Pokušajte, verujte da nije teško, a zadovoljstvo jeste.
Ovog psa mozete naci u novom naselju Stepa Stepanovic u drustvu jos 2,3 psa isto lutalice. Dovoljno je da se samo prosetajte po kraju i sigurno cete ga zapaziti. Inace nisu agresivni psi,sta vise jako umiljati i mirni. Na zalost jedan od njih je skoro uginuo jer ga je neko otrovao. Ukoliko postoji neko ko bi zeleo ovog psa da udomi,na toj lokaciji mozete da ga nadjete. Inace divan gest,svaka cast i vozacu i decku koji je fotografisao. veliki pozdrav
Hvala vam puno na informaciji. Obavestiću zainteresovane. Tužno je što postoje ljudi koji bacaju otrov. Oni bi trebalo da odgovaraju za počušaj ubistva, jer umesto psa, taj otrov može slučajno uneti u organizam neko dete dok se igra. Hvala još jednom.
Pozdravljam sve dobronamerne koji pomažu psima , macama i pticama, sa ulice. Ja imam moje kuce sa ulice koje redovno hranim na određenom mestu koje su oni izabrali. Pokušala sam da im obezbedim toplo sklonište od stiropora. da lakše prebrode zimu. Hranila sam mace i ptice. Pticama sam pravila hranilice i vešala ih na drvo gde se najviše okupljaju. Međutim postoje i zli ljudi kojima to smeta. Posle dan-dva nestanu hranilice i skloništa od stiropora su nestajala. Nemam reči da opišem moje razočaranje zbog,čega to rade neki „ljudi“. Ako ne žele lično da pomognu ,zašto uništavaju ono što drugi pokušavaju da urade za nesrećne životinje sa ulice.
Skoro godinu dana prijatelji i ja hranimo dva psa kojima je vlasnik umro, obilazimo taj plac na kom su ostali na svaka tri dana. Na istom placu je i šarplaninac koji ima „vlasnika“ ali ga on ne obilazi i ne donosi mu hranu ni vodu…Pre nove godine smo odvezli dva psa koji su ostali bez vlasnika u azil u Čačaku, kako se ne bi smrzli tamo na placu. Organizacija čiji je taj azil udomljava balkanske pse po engleskoj i škotskoj…ukoliko se ne udome do proleća vraćamo ih na plac i nastavljamo da brinemo o njima…e da, i senice svakog jutra 🙂 šaka ljuštenog suncokreta, ništa teško 🙂 Svako može po malo da pruži!
Dobro vece ja sam vlasnik pomenutog psa, ime joj je Lina ima 10 godina. Zivim na Banovom Brdu i imam problema jer ona cesto bezi iz dvorista uglavnom zbog straha od peterdi i ostalog, ali se uvek vrati u roku od sat-dva. Inace je 2. i 3. januara bila u dvoristu moje kuce, ali se opet iskrala i posle duge jurnjave jednostavno nismo mogli da je pronadjemo. Molim vas da u slucaju na imate neku informaciju da nam javite. Hvala unapred
Nebi bilo loše da to napišete na fb-u gde se vrti priča. Ovde ne znam koliko će ljudi pročitati Vaš komentar, a i autor texta reče gde je viđena poslednji put u društvu još nekih pasa…srećno
U nasem naselju a to je Nova Galenika….napravis kucicu od kartonskih kutija ispod stepenica zgrade….i nikom ne smeta..cak su zene iz moje zgrade nasle jogi dusek i zavukle ga ispod…ali onda su par namcora i zloca sve to lepo pokupili i bacili….uzas…jadne zivotinje…
Pomozimo ili bar nahranimo lokalnog psa kao sto je gore navedeno, bice vam zahvalni, verujte.
Lep primer…Imam i ja psa…Sa ulice…Bolji je prijatelj od ljudi…Ptice hranim starim hlebom…Kroz prozor ali bitno da ih hranim…Pozdrav…
Pronašli smo kucu iz busa 49. Vesela je i lepo je jela. Hvala svima koji su zvali i obaveštavali nas o njenim putešestvijama kroz grad.
Zanima me sta je na kraju bilo, jel jeste vlasnicki pas kao sto je neko gore rekao ili je jos jedna napustena dusica?
Piše na početku teksta. Pas Lina je proputovala pola grada, ali je pronađena i sada je kod svoje kuće.
Prelepa prica! sasa, ti si divan covek, ulepsao si mi dan! Tebi i psu zelim sve najbolje :-)!!!
Moj pas je spasen od davljenja, vlasnica je htela sve da ih baci u reku :-(!!Isto ima 15 godina i volim ga najvise na svetu!
P.S.Ja sam isto procitala ono o Pancevu i 49 dana, a bili su mi jos tada cudni busevi, da su bas isti kao u BG-u 😀