U nekim delovima Beograda postoje reciklažna ostrva koja se sastoje od tri velika kontejnera za odlaganje papirne, plastične i metalne ambalaže. Takođe postoji i mogućnost da svoj reciklažni otpad sakupljate u posebne kese i jednom nedeljno ih iznesete ispred ulaza gde će ih pokupiti komunalci, međutim ta usluga nije dostupna na celoj teritoriji grada. Ukoliko na taj način reciklirate, dobićete i malo sniženje stavke za odnošenje smeća na računu Infostana. Nažalost, i u te kese se odlaže samo papir, plastika i metal. A šta raditi sa staklenom ambalažom?
Ranije smo dosta više koristili staklo za pakovanje sokova i vode, dok ga PET ambalaža nije potisnula. I sada koristimo staklenu ambalažu, ali je retko kada vraćamo kao kauciju, i uglavnom je to slučaj kod piva. U svetu sokova tetrapak drži presto. Imamo pivo u staklenim flašama koje se ne vraćaju, isto je i sa flašama nekih premijum sokova, a tegle od zimnice, džemova, meda, kafe i ostalih proizvoda nikada nismo ni vraćali. Tegle su se uvek čuvale za pravljenje domaće zimnice i džemova, ali već neko vreme je prilično skupo praviti veliku zimnicu, pa se mnogi odlučuju za tek nekoliko tegli, a posle ako bude zafalilo – kupiće u prodavnici. To nam je ostavilo puno staklene ambalaže u špajzevima, podrumima i na tavanima, da čekaju neko bolje vreme, ako ono dođe. Ta „skladišta“ nam se stalno uvećavaju i polako ostajemo bez prostora za neke važnije stvari. Mogu jednostavno da bacim u obične kontejnere, ali moja ekološka svest mi to ne dozvoljava. Žao mi je da se takav materijal, od kojeg se pravi nova ambalaža, baci na deponiju gde će stajati kao ružna skulptura i posle nestanka čovečanstva.
Tražio sam na netu neku lokaciju u blizini gde mogu da odnesem staklo, ali nije bilo nijedne, čak i kada sam dosta proširio udaljenost od kuće. I onda sam pronašao jedno mesto u Beogradu na kojem možete odneti staklo. Na Adi Huji se vrši sekundarni proces reciklaže i otkupljuju sve vrste otpada. Tada sam otkrio zašto niko ne sakuplja flaše i tegle. Cena kilograma stakla je samo 0.50 dinara, dok se papir kreće od 3 do 7 dinara za kilogram, PET ambalaža je 15 dinara, a aluminijum je najisplativiji i kilogram limenki iznosi 60 dinara. Niko neće da „tegli“ 100 kg tegli da bi dobio novac za jedan hleb.
(Izmena 30.1.2015: Posle skoro godinu dana od nastanka ovog teksta, na sajtu Gradske čistoće se pojavila informacija da su postavili 7 kontejnera sa zelenim poklopcem za sakupljanje stakla. Piše da su oni postavljeni na sedam lokacija, pored postojećih kontejnera za reciklažu. Iako na listi ne piše na kojim lokacijama se nalaze kontejneri, logikom se može zaključiti da su to mesta sa 4 kontejnera.)
U Evropskoj uniji najveću stopu reciklaže imaju Austrija sa 63%, Nemačka sa 62% i Belgija sa 58%, a u Srbiji je taj procenat znatno manji i iznosi 6%, prema našim podacima u koje baš i ne verujem (ranije je na sajtu Gradske čistoće bio ovaj podatak, ali su obrisali). Poražavajuće je to što se ponosimo netaknutom prirodom, a na svakom uglu i u svakoj šumi imamo deponije, a smeće se baca u potoke i reke.
U mnogim zemljama se vraća ne samo staklena ambalaža, već i PET i kartonska od mleka i sokova. U Hrvatskoj se za svaku vraćenu PET flašu i aluminijumsku limenku dobija 0,50 kuna, odn. oko 7 dinara. Zato su mi prijatelji iz Hrvatske rekli „Zbog toga kod nas nema smeća pored cesti“ i to je tačno. U Nemačkoj u prodavnicama plaćate svaku ambalažu sa oznakom Pfand (depozit, kaucija), ali zato dobijete nazad novac ako vratite u posebne automate, a ostajete bez tog novca ako ne želite reciklirate. Automati se nalaze na ulazu u supermarkete i samo treba da ubacite ambalažu da biste dobili račun sa iznosom kaucije koja vam se vraća. Manje flaše su 15, a veće 25 centi. Isečak predajete na kasi i za taj iznos vam se smanjuje ukupni račun ili vam se isplaćuje iznos ako ništa drugo niste kupili. Pošteno.
Kod nas se čak dešavalo da reciklažne kontejnere (lokacije reciklažnih ostrva u Beogradu) (lokacije reciklažnih ostrva na Google mapama) prazne u obične kamione za odnošenje otpada, a da oni sadržaj izbacuju na deponije, čime se sav napor za očuvanje prirode baca u vodu i ekološki svesnim ljudima lupa šamar. Pošto smo mi dovoljno bogati, mi nismo zainteresovani za reciklažu, šta će nam to? (sarkazam)
Hvala vam za komentare i deljenje članka.
Možda nije isplativo, ali bi moralo da se sakuplja i reciklira. Previše ga ima 🙁
Da, moralo bi, bez obzira što prema ovom cenovniku nije isplativo. Neverovatno mi je da drugi recikliraju, a mi ne, samo zbog isplativosti.
Kome se to više isplati da proizvodi novu staklenu ambalažu i troši energiju na to, umesto da otkupom tu energiju uštedi? Koliko mi je poznato staklena ambalaža može da se koristi iznova sve dok se ne polomi. Zašto se vraćaju pivske flaše a to ne radi sa teglama i ostalom staklenom ambalažom umesto što se ona uglavnom baca u kontejnere i sa ostalim otpadom nosi na deponije (ili nekontrolisano baca na divlje deponije ili u prirodu)?
Sada se vraćaju i ponovo koriste samo pivske flaše. Za vino više ne traže kauciju, pa se one bacaju. Sva ambalaža koja nije za kauciju bi trebalo da se odlaže u kontejnere i reciklira, tj. da se od nje pravi nova, ali se to ne radi. Zašto je cena otpadnog stakla tako niska, stvarno ne znam. U Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu imaju postrojenje za reciklažu stakla, ali je pitanje zašto se ne organizuje sakupljanje stakla, već ono završava na deponijama i u prirodi, kao što si napisala.
Kad je tako u Beogradu, šta da kažemo mi iz provincije. Ja s obzirom da živim u kući na selu čuvam staru staklenu ambalažu (već godinama) sve dok ne počne da neko sakuplja staklenu ambalažu ili ne pop***im pa sve bacim u komunalni odpad koji odnose kod nas jednom nedeljno. Iako se flaše od piva sada zamenjuju moraš imati flašu za Lav ili Jelen pivo zavisi koje želiš da kupiš. Takvim potezom proizvođača ostalo je miliona flaša u domaćinstvima starog tipa koje su bile univerzalne tj. mogao si da ih zameniš pri kupovini bilo koje marke piva. Često sam se pitao kako da je pivo u flaši od 0.33 l skuplje od onog u 0.5 l pakovanju. Odgovor jr vrlo jednostavan jer manja ambalaža nije povratna a veća jeste pa na taj način ti kupuješ trajno ambalžu od 0.33 l. Neko bi trebao da sakuplja staklenu ambalažu koju bih rado dao besplatno samo da ne završi i ne zagadi prirodu stotinama godina pa i više.
Drugi problem su i baterije koje isto čuvam, čekajući da se u prodavnicama kućnih aparata bele tehnike ne pojave mali kontejneri u obliku prozirnog valjka kao na zapadu.
Znam, u drugim gradovima je izuzetno loša situacija sa smećem. U Vojvodini i nekako, ali južno od Beograda je katastrofa. Neke opštine uopšte nemaju službe za odnošenje smeća, a sakupljanje sekundarnih sirovina je domen naučne fantastike.
Što se tiče baterija, ja sam stare baterije odnosio u trgovinske lance Merkator i Maksi, koji su imali te male kontejnere za baterije. Treba tražiti da ih postave u svakom objektu. U većini aparata u kući sam stavio punjive baterije, koje su se pokazale kao odličan izbor, i ekološki i ekonomski.
Pozdrav! Do tvog bloga me dovela pretraga za lokacijom kontejnera za staklo. Tako da tek sledi upoznavanje sa ostalim sadrzajem, ali za staklo da prokomentarisem sledece:
porazavajuce je da na celoj teritoriji Zemuna i Novog Beograda, i svim naseljima sa ove strane reke ne postoji NITI JEDAN kontejner za staklo! Tako da sam za vikend, iz Zemuna, na putu do decije igraonice na Dorcolu „svratila“ do kontejnera na uglu Juznog bulevara i Grcica Milenka da bih obavila svoju „gradjansku duznost“ 🙂
Pokusala da sam da preko sajta Gradske cistoce zatrazim postavljanje na pomenutoj teritoriji, ali je sajt u izradi.
Ako postoji neki drugi nacin za intervenciju u vezi reciklaznih ostrva, hvala za info!
Veliki pozdrav i podrska u eko aktivnostima!
Zdravo, Mirjana. Hvala ti za ovaj informativni komentar, koji me je naveo da ponovo istražim temu, te sam uneo izmene u tekstu o listi reciklažnih ostrva, jer sada u Beogradu postoji 7 lokacija sa kontejnerima za staklo.
Što se tiče kontaktiranja Gradske čistoće, telefonom na 011/3314-100, Beokom servis 0800/110-011 i 011/3090-007, a mejlom na infocentar@gradskacistoca.rs.
Pozdrav!
Zato imamo ovo: https://www.youtube.com/watch?v=pBai3fl8MbI ili ovo: https://www.youtube.com/watch?v=c1_94DQjXwE
Problem je što ljudi prave deponije pored reka, a onda to đubre odnese voda čim se poveća nivo, najčešće prilikom topljenja snega i obilnih padavina. Nažalost, mnoga naselja južno od Beograda uopšte nemaju službu za odnošenje smeća, a građani nemaju ekološku svest.
Ima li nade? https://www.youtube.com/watch?v=cZFZ7ObvC2E
Hoćemo li čekati da se ugušimo u sopstvenom smeću?
Нема много интересовања за рециклажна острва, јер их Цигани испразне пре оних који су их поставили.
Romi su najveći sakupljači sekundarnih sirovina, od toga dobro žive, a da to ne rade skoro da ne bi bilo reciklaže. Čak i kada isprazne reciklažne kontejnere, oni taj otpad nose u centre, prodaju ga, ali sirovina nastavlja svoj život.
U Lisabonu ako te neko slučajno vidi da bacaš smeće u pogrešan kontejner kreće takva prozivka na ulici da ti više nikakada ne padne napamet da tako nešto ponoviš.
Imao sam priliku da prisustvujem jednom takvom činu dok sam čekao autobus. Neki lik je bacio staklenu flašu u kontejner za smeće od papira, kada ga je ugledala jedna gospođa i krenula da se dere. Nisam razumeo šta mu sve priča, ali mi je sestra u par reči objasnila zašto je ispala frka. Ubrzo su joj se pridružili ljudi sa ulice i iz obližnih radnji i svi su krenuli da mu dobacuju. Gospodin koji je bacio flašu u taj pogrešan kontejner je pod pritiskom brzo pobegao sa lica mesta, ali taj čin gde su se ljudi sami pobunili zbog ponašanja njihovog komšije ću dugo pamtiti.